UN i domaće institucije pokrenuli inicijativu protiv govora mržnje u BiH

Govor mržnje u bosanskohercegovačkom društvu odavno je prestao biti izolovan incident i postao je dio svakodnevnog javnog diskursa. Kroz društvene mreže i medijski prostor, neprimjerena retorika truje odnose, produbljuje podjele i obeshrabruje svaku vrstu konstruktivnog dijaloga.

„Govor mržnje je postalo, ako tako možemo reći, novo normalno, što ne bi smjelo da bude. I ono što je zaista poražavajuće je to da je sloboda izražavanja postalo isprika za to što se koristi govor mržnje i to se ne smije dešavati. Šta mi želimo da postignemo kroz ovaj projekat jeste da postignemo jednu veoma snažnu interinstitucionalnu saradnju između institucija na nivou BiH, na nivou kantona, sa nevladinim sektorom i akademijom, kako bi pronašli modalitete, svjesni smo toga da ne možemo u potpunosti zaustaviti govor mržnje, ali da ga smanjujemo konstantno u sledećem periodu“, rekao je Siniša Šešum, voditelj Ureda UNESCO-a u BiH.

Posebno na udaru marginalizovane grupe

Posebno su na udaru marginalizovane grupe, poput učesnika Povorke ponosa, čija se prava često dovode u pitanje upravo kroz zapaljivu retoriku pojedinih aktera na javnoj sceni. S druge strane, u godini predizborne kampanje, ovakvi narativi postaju još intenzivniji.

„Nažalost i dalje vidimo narative koji negiraju patnje, glorificiraju osuđene ratne zločince i relativiziraju genocid i druge zločine koji su već presuđeni na sudu. Sada kada se BiH približava još jednom izbornom ciklusu, svi akteri na javnoj sceni imaju odgovornost da podrže kvalitetan javni diskurs. Odgovorno ponašanje uključuje da se ne negira genocid, da se ne potiče mržnja, da nema relativizacije genocida, da nema glorifikacije ratnih zločina i preduđenih ratnih zločinaca, da se borimo protiv dezinformacija i da podržavamo novinare i rad civilnog društva“, rekla je Arnhild Spence, rezidentna koordinatorica UN-a u BiH.

Edukacija mladih kao dugoročno rješenje

Jedini dugoročni izlaz iz ovakvog stanja, smatraju nadležni, jeste edukacija novih generacija. Cilj je stvoriti društvo čiji će članovi biti imuni na manipulacije i tehnologije koje podstiču netrpeljivost.

„Moramo izgraditi i odgojiti jednu potpuno novu generaciju ljudi koji će naslijediti nas koji očito nismo uspjeli u ovome. Možda pod izazovima postratnog društva, trauma koje se iznova i iznova oživljavaju kroz politički diskurs, postoji veliki broj razloga zašto mi nismo uspjeli i zašto je društvo možda podjeljenije nego ikad. Ono što je bitno jeste da radimo sa mladima i da za nekoliko godina, čim prije to bolje, najodgovornije pozicije u društvu preuzmu oni koji su otporni ne samo na ovu vrstu govora, nego i na nove tehnologije koje to potiču“, rekao je Edin Forto, ministar komunikacija i prometa BiH.

Partnerstvo protiv govora mržnje

Upravo s tim ciljem pokrenut je projekat „Partnerstva za jednakost: Ne govoru mržnje i narativima koji podstiču podjele u Bosni i Hercegovini“.

Projekat bi kroz jačanje partnerstava između nadležnih institucija i akademske zajednice pokušao uspostaviti sistemski odgovor na rastući problem govora mržnje u Bosni i Hercegovini.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android /iPhone/iPad